Prikazani su postovi s oznakom Krompir. Prikaži sve postove
Prikazani su postovi s oznakom Krompir. Prikaži sve postove

utorak, 29. studenoga 2011.

Krafne od batata



Evo da vam se pridružim u ovim "žutim receptima", barem po boji, i unatoč ovoj šafranastoj boji, u ovim krafnama ili pogačicama nema šafrana, samo slatki krompir - batat. Kažu da je za miris odgovoran mozak, e moj je mozak defektan, nikako ne prihvaća miris šfrana... a šta ću, ja bi, ali mozak neda. 



Ovo slano pecivo jako je ukusno i rado ga pravim u zimskim danima, najfinije je toplo, onako odmah s pleha, drugi dan, tako, tako, bolje ga je smrznuti ako ostane, no nama ništa ne ostane. Zalijemo s kakvom dobrom pivicom i družimo se. Konačno to je ipak krumpir. 


Potrebno je:

  • 550 g brašna
  • 2 žutanjka
  • 350 g kuhana i pasirana batata
  • 2 žlice ulja
  • 1 suhi kvasac
  • žličica soli
i još 150 - 200 g maslaca



  1. Prvo treba barat staviti na pleh i zamotati ga u al. foliju i ispeći u pećnici. Za tu količinu treba dva velika ili tri manja, oko 700g. Pekli su se oko 40 minuta, ovisi o debljini.
  2. Zatim ga osloboditi kore, postrugati sadržaj žlicom i vilicom dobro usitniti. Ohladiti ga.
  3. U zdjelu staviti brašno, žutanjke, ulje, sol i batat, napraviti malo udubljenje i staviti kvasac, žličicu šećera i malo mlake vode.
  4. Čim se kvasac zapjeni mikserom izraditi srednje mekno tijesto s mlakom vodom. Teško je reći koliko, ovisi o vlažnosti svih sastojaka. Ostaviti pokriveno da se udvostruči.
  5. Zatim prebaciti tijesto na dasku, razvaljati u veći pravokutnik i sad dolazi na red premazivanje maslacem kao za lisnato tijesto ili kroasane. Znači premazati srednji dio tijesta, prebaciti na to lijevi dio, premazati, pa desnu trećinu. I tako tri puta, s tim da tijesto mora zamotano počivati između svakog ponovnog premazivanja po pola sata na hladnom.
  6. Modlom rezati oblike, namazati ih jajetom i posuti krupnom morskom soli i nekim sjemenkama. Peći ih u zagrijanoj pećnici na 200 st. oko 15 minuta.


ponedjeljak, 3. listopada 2011.

Majin tumbet na moj način


Nedavno je Maja sa bloga Cooks and Bakes objavila post Lučene paprike, Fotografija famozna, otvara apetit, a tek čitajući shvatim šta to znači lučene, no tada naiđem na njenu preporuku o nekom jelu Tumbet, nikad čula ni vidjela. objavljeno je lani, ali mi je promaklo. I kliknem ja na taj tumbi (tako smo ga mi nazvali), i na prvu mi se strašno dopalo. Kako sam inače ljubitelj svega ovog jesenskog, paprike, patliđani, paradajzi... radim ih u milion kombinacija, ali mislim si, to moram probat.



Majin recept ide ovako koji je našla negdje na netu:

Sastojci:
500 g krompira
500 g plavog patlidžana
500 g sveže crvene mesnate paprike
200 ml ulja
500 ml soka od paradajza
1 kašika šećera
1 glavica luka
3-4 čena belog luka
so
biber
peršun

Postupak:
1. Krompir oguliti i iseći na tanke kolutove pa ostaviti u hladnoj vodi. Patlidžane oprati i bez guljenja iseći na kolutove debljine ½ cm, posoliti i ostaviti bar pola sata da im so izvuče gorčinu. Paprike očistiti od semena i iseći na krupnije komade.
2. Pripremiti sos. Izdinstati crni i beli luk na malo ulja, naliti kuvanim paradajzom, posoliti ako sok nije dovoljno slan, i dodati ravnu kašiku oštrog brašna, i ravnu kašiku šećera, pa sve zajedno kuvati na tišoj vatri da se sos malo zgusne.
3. U posudi sa debelim dnom na srednjoj temperaturi ugrejati 200 ml ulja pa propržiti krompir, u dve ture, bez mešanja, po 8-10 minuta, tj. toliko da krompir postane mekan ali da ne dobije boju. Ocediti od ulja i poredjati ga na dno vatrostalne činije, posoliti. Na istom ulju propržiti kolutove plavog patlidžana, u dve ture, dok patlidžan ne omekša. Ocediti od ulja pa poredjati preko krompira, posuti sa malo soli i bibera. Na istom ulju propržiti papriku, 15-ak minuta, dok ne omekša, pa ocediti i poredjati preko patlidžana. Sve preliti paradajz sosom i staviti u rernu na pola sata, da se zapeče. Pred služenje posuti svežim peršunom.



No, sastojci su me jako privukli, no serviranje mi je bolna točka, htjela sam da je jelo sklopito u vidu neke kocke, čvršće i da se vide redovi, evo što sam promjenila:

  1. Sirov krumpir sam izrezala na fetice, poslagala na papir za pečenje, lagano pokapala uljem i malo posolila te stavila u pećniiu na desetak minuta da se ispeče skoro do kraja, odložila na stranu.
  2. S patliđanima isto tako s tim da sam ih oljuštila, malo su već stari.
  3. Paprike su pečene i oguljene.
  4. Između redova naribala sam malo nekog sira (gaude) iz čistog razloga da mi "drži cijelu konstrukciju".
  5. Redala sam u vatrostalnu posudu, red krumpira, sir, patliđani, sir, paprike, sir, patliđani, sir krompir i domača šalša od paradajza, i zapekla u pećnici. Kad se malo prohladilo fino se dalo rezati na porcije.


Bio je poslužen i umak od češnjaka, peršina, bazilika, maslinovog ulja, soli i papra.
Uživali smo.



nedjelja, 14. veljače 2010.

Krumpiri iz pepela ili Žumberka


U nadi da se snijeg počeo topiti i da se moja oaza mira i ljepote otkovala od bijele pustoši, krenuli smo prema Žumberku na 550 m nadmorske visine. To je bio skoro fijasko, no nekako smo se izvukli. Snjega ko u priči, zapusi i do metar i pol, temperatura oko nule, ni traga nekakvom topljenju. Kad smo stigli u tu divljinu, prva stvar naložiti vatricu u krušnoj peći, a centralno smo uključili još u Zagrebu (koja tehnika). Kad smo krenuli, sunčeko se malo i pokazalo, ali samo na kratko.
Druga stvar je bila, vidjeti što su nam sve mišeki pojeli, jer nas nije bilo od lani, gledam uokolo, ništa, sve ok. A onda vidim da nam je staklo puklo na pvc kliznim vratima, naravno od leda. A onda nam je popravio raspoloženje crni mačak, selski, ničiji i svačiji. Jadan promrzo, raščupan, gladan, ali živ.
Dok se vatrica ne razgori, bacim oko (čitaj objektiv) na prirodu, ma ne, sad mi je i zima super, ma ima neke mistike i čari u toj bjelini i tišini.
Kako se nećemo predugo zadržavati, kuhanje nije opširno i na tenane, ali je zato nešto što svi jako volimo, a kod kuće skoro ne izvedivo. Krumpiri iz pepela sa kajmakom i umakom od crnih maslina i oraha.
Krumpire podjednake veličine operem i osušim i zamotam u aluminijsku foliju i bacim ih u žar ili pepeo. I to je to. Peku se ovisi, oko pola sata, odnosno dok vilicom ne probam da li su mekani. Zatim smo ih oslobodili folije, svako je dobio svoju daskicu i otvarao svoje krumpire.
Bilo je tu raznih kombinacija, od špeka, putra, jaja, sira...
Pokupili smo svoje krpice i natrag za Zagreb. Na povratku posjet Boćarskom domu i sajmu Proizvodi hrvatskog sela, a šta sam tamo vidjela i ponjela kući, sutra.

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails