Pred desetak godina u jednom franjevačkom samostanu, časne su pekle poseban kruh za jednog fratra čije se zdravlje narušilo. Kako su takve zajednice diskretne i ne zapitkuje se makar šta, dugo sam se ohrabrivala da ih pitam kakav se to kruh peče. Shvatila sam da je to samo za jednog, pečen kruh se posebno zamatao i spremao. Dok nisam slučajno zatekla tog fratra kako u mračnoj kuhinji noću glocka komadić korice. Bilo mi je neugodno, sva sam se uznemirila, a on me mirno zapitao; jeste li za komadić? Rekla sam, ne, ne, ne... ali mi se oči nisu skidale sa tog kruha, a fratar mi je odlomio komad i pružio ga. I tad shvatim da je to crni kruh sa orasima i grožđicama ne pre slan i bez ikakvog drugog šećera. Tada je to bilo za mene otkriće, a dobila sam i recept. To je bilo iz neke knjižice o zdravoj prehrani, možda makrobiotička, nemam pojma.
Potrebno je:
200 gr graham brašna
200 gr raženog brašna
200 gr brašna za crni kruh
100 gr bijelog glatkog brašna
2 ravne žličice soli
30 gr svježe germe
1 žličica šećera
4 dcl vode
60 gr grožđica
120 gr oraha (izrezane na četvrtine ili malo sitnije)
Staviti sva brašna u posudu i napraviti udubljenje u koju se stavi izmrvljena germa, šećer i malo mlake vode (od ukupne količine). Kad se kvasac zapjeni dodati vodu i rukom zamjesiti tijesto. Tijesto je prilično ljepljivo, a takvo treba i ostati, a ne treba ni mijesiti dugo. Dodati orahe i grožđice formirati kuglu (mokrim rukama), pokriti posudu najlonom i ostaviti da miruje 1 sat. Ja od ukupne količine napravim dva kruščića, zarežem ih oštrim nožem po površini i malo pospem brašnom. Za pečenje kruha koristim šamotnu ploču koju stavim u pećnicu, a ispod tijesta i pecilni papir (ako ne pećem u krušnoj peći), a može poslužiti i velika neglazirana građevinarska pločica za vanjsku upotrebu. Na dno pećnice stavim posudicu sa vodom. Pečem kruh prvih 15 minuta na 220 st. a sljedećih 35 minuta na 200 st.
Sigurna sam da je kruh izuzetan. Dok kolačima mogu odoljeti i odbiti ih da ne trepnem, kruh mi je najveća "slastica" i naprosto ga uzdižem iznad sve ostale hrane. Kruha, vina i malo sira ja bi mogla živjeti od toga.
OdgovoriIzbrišiUživam i praviti kruh i isprobavati nove recepte. Pravim i sama svoje kiselo tijesto.
Ovo ću isprobati.
Obožavam ovakve integralne, tamne s orasima ili grožđicama..zbilja izgleda veličanstveno!
OdgovoriIzbrišiDraga moja, ti si promašila hobi: trebala bi pisati kratke erotske priče, a ne recepte! Ovo s fratrom, okicama, kruhom i grickanjem definitivno spada u erotiku! Ne kažem da kruh nije super (probaću ga prilagoditi breadmakeru, ne mijesi mi se beskrajno), ali još da ga mijesi zgodan, mladi fratar......
OdgovoriIzbrišiJe pa da, misliš na njega i mijesiš do beskraja, jer sve što ima kraj nekako izgubi čar. Jel tak.
OdgovoriIzbrišiŠalim se, uzela sam si pjesničku slobodu, to ti je bio neki stari dida od fratra, nit me je gledao, niti bilo šta nudio, nego je škrgutao preostalim zubekima što mu se muvam po kuhinji.
Sad ispada da su i komentari barem toliko intersantni koliko i blog. Ja mislim da je uživanje u hrani erotika za sebe, a kad je još tak vrhunski spravljena, što reći. Zato ja poput svih pravih šmekera izgledam punašno, ali i sretno pa si vi muški mislite kaj hoćete. A o didama fratrima bolje i ne govoriti. No, da Dunja zna pričati dobre priče uz to što dobro kuha, to je činjenica.
OdgovoriIzbriši